naslovna 3

youtubefacebooktwitter

 
 

STA SE KRIJE IZA EPIDEMIJE MENTALNIH BOLESTI

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

 Statistike pokazuju da je poslednjih decenija došlo do prave epidemije mentalnih poremećaja, a ovaj trend najizraženiji je u SAD. Antidepresivi se troše ”kao bombone”, a veliki broj ovih lekova može se naći u slobodnoj prodaji i što je najgore, ogroman broj ljudi konzumira ih bez konsultacija sa lekarom.

Uprkos tome što predstavljaju jedino rešenje u slučaju raznih psihičkih poremećaja, sve više stručnjaka tvrdi suprotno – da su upravo oni uzročnici rapidnog povećanja ovih oboljenja. Zahvaljujući novinaru Robertu Vitakeru, koji je zbog tekstova o štetnosti psihijatrijskih lekova ušao u najuži izbor za Pulicerovu nagradu, počelo je da se odmotava još jedno klupko zavere iza koje stoje velike farmaceutske kompanije.

Ovaj ugledni novinar razbio je mit o čudotvornom delovanju lekova za kojima vlada opšta pomama, pre svega antidepresiva kao što su prozak, zoloft i paksil te novih atipičnih antipsihotika kao što je zipreksa. Njegovo istraživanje otkriva kako su u lečenju mentalnih poremećaja i depresije ti lekovi neznatno delotvorniji od placeba, ali da zato uzrokuju razne tegobe i dovode do pogoršanja pacijentovog stanja.

Da li je placebo korisniji?
Nakon tridesetogodišnjeg proučavanja efekata placeba, Irving Kiršč sa harvardskog medicinskog fakulteta uspeo je da dođe do dokumenata (zahvaljujući zakonu o slobodi informisanja – FOIA), odnosno neobjavljenih studija koje pokazuju da antidepresivi pružaju gotovo zanemarljivu korist, dok je snaga placeba dokazana. S obzirom na to, nametanje antidepresiva potpuno je beskorisno i neodgovorno.

Opšte je poznato da farmaceutske kompanije plaćaju američkoj Agenciji za hranu i lekove (FDA) da odobri široku upotrebu njihovih lekova. Međutim, FDA ne testira medikamente nego preuzima već gotove analize i izveštaje koje im šalju kompanije na osnovu sopstvenih analiza. Kiršč je otkrio da većina testova o antidepresivima nije pokazala dokaz o delotvornosti, ali je to skriveno od javnosti. Ovaj naučnik zaključio je da lekovi protiv depresije imaju placebo efekat kod pacijenata sa blagom do umerenom depresijom. Drugim rečima, za njih bi placebo bio više nego dovoljan, a samim tim sprečile bi se razne nuspojave antidepresiva.

Kirščov trud nije bio uzaludan, o čemu svedoči podatak da je zvanična komisija u Velikoj Britaniji zabranila prepisivanje lekova u lakšim slučajevima depresije. Činjenica je da blaži oblici ovog oboljenja mogu da se leče razgovorom sa stručnom osobom i određenim vežbama. Stoga se ulažu ogromna novčana sredstva kako bi se edukovao što veći broj psihoterapeuta a uzimanje antidepresiva svelo na najmanju moguću meru…