Horoskop
Šta je horoskop?
Horoskop je simbolički prikaz međuodnosa prirodnih principa na izvesnom mestu u trenutku nečijeg rođenja koji je u skladu s međuodnosom tih istih prirodnih zakona u svesti pojedinca. Horoskop je slika neba u određenom trenutku (položaji Sunca, Meseca, planeta, zvezda) gledano s određene tačke na Zemlji u određenom trenutku.
Dakle, kao da smo s određenog mesta u datom trenutku fotografisali nebo, pa napravili svojevrsnu kartu – horoskopsku kartu – s tačnim položajem najvažnijih objekata, te s elementima nebeske sfere (zenit, nadir, ascedent, descedent). Natalni horoskop nekog čoveka je takva slika u trenutku njegovog rođenja. Horoskop se sastoji od velikog broja elemenata i njihovih povezanosti- astrološki elementi, astrološki znakovi, astrološke kuće, planete, planetarni aspekti…
Izrada horoskopa
Pri izračunavanju horoskopa Zemlja se uzima kao centar. Horizont je zamišljena nebeska kružnica koja ograničava vidljivi deo nebeske “polukugle” od nevidljivog. Na horizontu su najvažnije točke sever i jug koje spojene osno presecaju krug našeg horizonta. Takođe je tu i os istok-zapad koja takođe preseca krug našeg horizonta. Vertikalno najviša tačka nad glavom je zenit, njemu nasuprot nadir.
Produžena zemljina osa daje nam nebesku osu koja seče nebeski svod u polovima (severni i južni), a proširen Zemljin ekvator daje nam nebeski ekvator. Od ekvatora prema polovima (nebeskim) računamo nebeske širine – deklinacije. Od proletnje tačke na nebeskom ekvatoru računamo nebesku dužinu ili rekstacenziju. Glavni meridijan prolazi kroz zenit, a nebeski ekvator seče horizont u tačkama istok-zapad. Najvažnija staza ekliptika (prividna crta na kojoj se nalaze sazvežđa preko kojih prividno prolazi Sunce).
Kako je zemljina osa približno nagnuta za 23,5 stepeni, toliko je i ravnina ekliptike nagnuta prema nebeskom ekvatoru. Radi toga Sunce menja visinu. Najviša i najniža tačka su letnji i zimski solsticij, a za vreme proletnjeg i jesenjeg ekvinocija sunce je na presecištu ekvatora i ekliptike. Položaj Sunca i ostalih nebeskih tela računamo od proletnjeg ekvinocija u smeru zapad-istok u stepenima dužine – longituda, te stepenima širine – latituda od ekliptike na sever ili jug. Pritom još treba uzeti u obzir precesiju ekvinocija (svake 72 godine se ekvinocij pomakne za jedan stepen od istoka na zapad – što znači da pređe ekliptiku za 26.000 godina – 360 stepeni x 72 godine).
Izračunavanje horoskopa je nekada bio mukotrpan posao, računali su se vrhovi kuća (acedent i ostali vrhovi), a zatim unosili položaji planeta, Sunca i Meseca iz tablica.